1. Zato što je to prilika da naučite nešto novo od sebe (jer u sebi posedujete potencijale koje niste dovoljno osvestili i otkrili), da naučite od mene (jer imam bogato poslovno iskustvo) i da osnažite sebe da samostalno upravljete promenama u soptvenom životu u budućnosti.
2. Zato što želite da budete deo skupine uspešnih. Istraživanja pokazuju da je preko 80% uspešnih poslovnih ljudi u svetu u nekom trenutku svog puta ka uspehu imalo kouča koji im je u tome značajno pomogao.
3. Zato što želite da nastavite sa svojim razvojem. Ako ste osoba koja želi da se razvija i napreduje, ako posećujete seminare, treninge, savetovanja, onda je koučing prirodan nastavak vašeg procesa učenja i razvoja. Prednost koučinga je u tome što je on prilagođen samo vama, Vi ćete biti u centru zbivanja i realizacije sopstvenog rasta i razvoja.
4. Zato što želite da razgovarate sa nekim ko vas razume, poštuje i sa kim možete da podelite svoje iskustvo. Pružite sebi priliku da podelite svoje iskustvo sa nekim ko će ga u potpunosti razumeti. Nakon 15 godina poslovnog iskustva, usavršavanja, specijalizacije, menadžerskog iskustva, uspeha i neuspeha, u mogućnosti sam da razumem kako se osećate i shvatim kako razmišljate, ja sam bio tu gde ste vi sada. Spreman sam da sa Vama podelim svoje iskustvo, znanje i veštine.
5. Zato što želite da budete srećni i da svoje vreme podarite onima koji su vam najvažniji u životu. Iskoristite najvredniju i najrealniju valutu koju posedujete u svom životu – vreme. Uložite vreme u svoj profesionalni i lični razvoj kako bi ste unapredili kvalitet svog života i svoje buduće vreme investirali u stvari koje su vam bitne. Srećan je onaj čovek koji može slobodno da upravlja svojim vremenom i da ga sa namerom deli sa drugim ljudima.

Razmislite o onome što želite, fokusirajte se na tačne I precizne ishode vaših snova.

Što su ishodi precizniji to je šansa da snovi budu ostvareni veća.

Da bi ste ostvarili svoje snove potrebno je da uradite još niz stvari, tako jednostavnih, tako svakodnevnih a ipak tako ‘’do sada ne urađenih’’.

Zašto je to tako?

Zašto ljudi sanjaju, maštaju, žele, pate da bi ostvarili svoje snove a nikada ih ne ostvare?

Odgovor je jednostavan – zato što su u raskoraku između onoga što jesu sada I onoga što žele da postanu. Jednom nogom su na prošlosti a jednom na budućnosti, sadašnjost se čini kao provalija u koju I ne žele da pogledaju jer se plaše pada. Upravo je suprotno. Sadašnjost, svakodnevni rad, rutina disciplinovanog I doslednog izvršenja malih zadataka koji pokreću veliku promenu ključ su za uspeh, bez obzira da li sanjate da postanete milioner ili imate neki drugi san.

Svaki uspeh počiva na radu.

Naravno da postoji I element okolnosti, sreće, ali rad je osnov uspeha.

Toliko je ljudi u nekom momentu svog života uspelo na ovaj ili onaj način ali nisu uspeli da taj uspeh sačuvaju, da ga transformišu, da od njega naprave iskustvo koje traje I prenosi se na naredne generacije.

Dakle nisu u krajnjem ishodu uspeli.

Put ka uspehu traži rad, trud, posvećenost ali I uspeh sam po sebi potrebuje budnost I fokus.

Znajte da je topla voda ubila mnoge revolucije jer čim su potencijalni veliki mislioci, naučnici, vojskovođe osetili komfor uspeha oni su se opustili. U tom trenutku je prestao njihov uspeh ili svaka šansa da uspeju.

Na putu do uspeha radite male stvari koje u zbiru čine uspeh, predano, disciplinvano I sa ljubavlju.

Kada postignete uspeh negujte ga kao svoje čedo jer on to jeste.

1. Upoznajte svoju publiku. Na početku treninga ja uvek pitam svoje učesnike ko su i odakle dolaze. Ponekad koristim i druge metode, zamolim ih da nacrtaju svoju omiljenu životinju ili tražim od njih da se predstave jedni drugima u parovima a onda predstave grupi svog para. Sve ovo daje dinamičan početak treningu, povezuje učesnike i meni daje važne informacije o njima.

2. Humor daje životnost vašem treningu. Humor je veoma važan deo treninga. Kroz humor se ljudi opuste, bolje uče, bolje dišu kada se smeju, otvoreni su za promene. Pravilno dozirajte humor prema sastavu svoje publike i temi treninga, ipak nije dobro da trening postane stand up.

3. Uključite svoje učesnike u trening. Tokom treninga ja ne propuštam priliku da pitam učesnike šta misle o ovome ili onome, kakva su njihova iskustva, bavim se spotlighting – om, interrupt coaching – om, stalno proširujem kako svoju tako i komfornu zonu učesnika. Ljudi zaista žele da učestvuju, samo im to treba omogućiti.

4. Uvek navodite činjenice i primere iz prakse. Navođenjem činjenica i primera iz prakse sebi stvarate veći autoritet, trening činite zanimljivijim i korisnijim a učesnicima dajete mogućnost da saznaju za dobre prakse i primene ih odmah.

5. Da bi ste bili dobar trener morate biti dobar coach. Ovo znači da je potrebno da što više koristite iskustva učesnika treninga. Ovo ćete činiti tako što postavljate prava pitanja i vodite grupu ka odgovoru tako što kombinujete njihova iskustva koja se nadograđuju i stvaraju nove ideje.

Probajte, videćete radost na licima svojih polaznika a vi ćete biti rasterećeni i radićete svoje treninge sa entuzijazmom. Tako ćete pokrenuti kontinuirani uspeh u svom radu.

Veoma važna tema za dobijanje posla je dobar i prilagođen CV. Bez dobrog i prilagođenog CVa nema ni prolaska do intervjua za posao.

Pre svega potrebno je da budete sigurni da ste detaljno prošli kroz svoj CV i da ste u njemu istakli konkretne primere vaših postignuća, uspeha, sa posebnim osvrtom na:

1. Pregled karijere – naglasite napredovanje, učenje, postignute ciljeve, preuzete odgovornosti. Morate biti svesni da će vaš sagovornik tokom razgovora za posao tražiti objašnjenje za pauze u karijeri, nerealne ciljeve i slabo napredovanje. Nemojte prikrivati pauze u karijeri ili izostavljati poslodavce za koje mislite da nisu reprezentativni za vas i vašu karijeru. Budite iskreni, objasnite svoja negativna iskustva u karijeri ali naglasite i pozitivna, na primer – šta ste naučili tokom i iz svojih grešaka.
2. Vaše obrazovanje – ovde je potrebno da pokažete da ste neko ko je izvukao maksimum iz obrazovanja koje ste stekli, da pokažete da ste spremni da stalno učite i da se ne bojite izazova tog tipa
3. Porodica i privatan život – nije centar interesovanja vašeg sagovornika na razgovoru za posao ali jeste važna tema. Ako imate 30+ godina onda se očekuje da imate i porodicu, da ste krenuli sa rešavanjem stambenog pitanja (ako ga već niste rešili), da živite odvojeno od roditelja. Sve ove stvari jesu privatne ali pokazuju dosta o vama, vašoj odlučnosti, ciljevima, motivaciji. Važno je da naglasite podršku vaše porodice vašim poslovnim ciljevima i ambicijama.
4. Zdravlje – navedite u CV neki sport ili rekreativnu aktivnost kojom se bavite (trebalo bi da se bavite necim). Ovo o vama govori da brinete o svom zdravlju i da ste sposobni da izdrzite napore radnog dana ili izazove pozicije za koju ste konkurisali.

Ako vam se tokom prvog razgovora za posao učini da je to prava šansa za vas onda to jasno i recite svom sagovorniku – Ovaj posao vidim kao dobru priliku i želeo bih da ga radim. Nadam se da ćete se i vi složiti i da ćete me pozvati u naredni krug razgovora.

Po završetku razgovora za posao, istog dana, uputite mail svom sagovorniku. Zahvalite mu se na vremenu koje je izdvojio za razgovor sa vama, recite kako vam je bilo prijatno tokom razgovora i naglasite još jednom svoju želju i spremnost da preuzmete posao o kome ste razgovarali.

Važna napomena – CV prilagođavajte svakom konkursu na koji se javljate i kompaniji u kojoj konkurišete

Pitanja koja vi kao kandidat za posao postavljate tokom razgovora su veoma važna. Ona imaju nekoliko ciljeva:

1. Da se dodatno informišete
2. Da dobijete detaljne informacije o onome što je zaista važno za posao za koji ste konkurisali kako bi ste se bolje predstavili
3. Da stvorite atmosferu komunikacije sa sagovornikom i time doprinesete njegovom pozitivnom toku misli i pozitivnoj odluci u vezi sa vama kao kandidatom
4. Da pokažete svoju inicijativu a ne samo da budete pasivni sagovornik kao da ste na saslušanju u policiji.

Osoba koja se bavi zapošljavanjem i koja vodi intervju može vas pitati ona čuvena ali tako neizbežna pitanja tipa – recite mi nešto o sebi… ili ako imate malo više sreće pitaće vas – koje vaše iskustvo smatrate releventnim za posao o kome razgovaramo.

Ovo je zamka na samom početku razgovora. Ona veoma često nije namerno postavljena od strane vašeg sagovornika već je rezultat rutine i nedostatka inventivnosti ptofesionalaca koji se bave zapošljavanjem.

Na pitanja koja su gore spomenuta vi možete reagovati pasivno, počevši nabrajanje svog iskustva. Na taj način ćete “smoriti” svog sagovornika do granice očaja, pogotovo ako ste ko zna koji kandidat toga dana. Ono što će uneti dinamiku u vaš razgovor a vama stvoriti šansu jeste reakcija tipa – Ovo je odlično pitanje i ja ću vam vrlo rado odgovoriti na njega. Pre toga bih iskoristio priliku da vam postavim pitanje (neko od pitanja koja slede) kako bih mogao što detaljnije i konkretnije da vam odgovorim.

1. Koje su tri najvažnije stvari koje bih morao da postignem na poziciji za koju sam konkurisao i koji je rok za to?
2. Šta u ovom trenutku treba da se uradi a ne radi se jer je pozicija za koju sam konkurisao nepopunjena?
3. Šta je najveći izazov ove pozicije, tehnički gledano ili u odnosu na ljude, tim?
4. Šta je najveći izazov za nekoga ko se zapošljava u vašoj kompaniji?
5. Šta je najveći kvalitet, osobina koja kvalifikuje osobu za ovo radno mesto?
6. Kako bi ste opisali kompanijsku kulturu? Koji ljudi prolaze dobro a koji baš i ne?
7. Koje su šanse za mene u narednih nekoliko godina? Šta ću i kako moći da naučim?
8. Šta se desilo sa osobom koja je predhodno bila na ovoj poziciji? Zašto?
9. Zašto je vaša kompanija dobro mesto za rad?

Na kraju, mala anegdota iz prakse. Jednom prilikom sam bio u situaciji da vodim razgovore za posao projekt menadžera. Radilo se o specifičnim zadacima u oblasti tehnologije, energetike, mašinstva, građevine. Radilo se o 80 pozicija veoma specifičnih i veoma različitih po detaljima opisa posla i zadacima. Nakon detaljne analize shvatio sam da tehničke karakteristike, znanja i veštine kandidata mogu relativno lako da se provere putem provere radne biografije, poslovnih uspeha, referenci. Ono što je bilo veoma važno je da se utvrdi spremnost kandidata da odgovori na postavljene zadatke u složenom sistemu koji se sastojao od administracije, tehnike, ljudi, predvidljivih i nepredvidljivih rizika… U postavljenom zadatku nisam želeo da koristim testove jer oni nisu odraz realnog stanja i često mogu dati lažnu sliku o kandidatu i predikciji njegovog radnog ponašanja u konkretnim situacijama. Iz svog predhodnog iskustva setio sam se nekih od reakcija kandidata kada im se izloži mišljenje drugih ljudi o njima. Tako sam tokom razovora koristio pitanje, tvrdnju – Kolege za vas kažu da…. U tvrdnju bih dodavao osobinu na koju sam želeo da testiram kandidata. Konkretno to bi zvučalo otprilike ovako – Kolege za vas kažu da ste direktivna osoba koja više voli da izdaje naređenja nego da se sa njima konsultuje. Reakcija kandidata je nešto što bi mi pružalo sve potrebne informacije o njegovom odnosu sa timom. Njegovo pravdanje, zrela izjava ili primer iz prakse su činili bitnu razliku u donošenju odluke o njegovom daljem angažovanju. Osobinu koju bih istakao u svom pitanju definisao sam tokom razgovora kao potencijalni rizik ili razvojnu mogućnost u vezi sa konkretnim kandidatom.

Uživajte u ovom članku, spremam još nekoliko tema vezanih za zapošljavanje.

Ukoliko imate ideju za neki budući članak ili ima nešto što bi vas interesovalo pošaljite mi upit putem poruke. Pozivam vas da zajedno skinemo tabu sa HR

Ovo je pitanje na koje mnogi kandidati odgovaraju tako što pokušavaju da svoje vrline predstave kao slabosti pa često umeju da kažu – mnogo radim ili previše pažnje poklanjam detaljima…

Ovo na prvi pogled jeste ispravna strategija ali ipak pred iskusnim HR stručnjakom otkriva vašu površnost i bled pokušaj da nekoga zadivite.

Pri odgovoru na ovo pitanje potrebno je da budete što je više moguće određeni i konkretni. Primer za to je recimo rečenica:

Posedujem temeljno iskustvo u svim oblastima ljudskih resursa ali sam samo nekoliko puta bio u prilici da se bavim obračunom plata i zaradama pa tu vidim mogućnost da naučim nešto novo i na taj način postanem još bolji u poslu kojim se bavim. Smatram da je posao o kome sada razgovaramo upravo prilika da sebe izgradim profesionalno u tom smeru.

Najbolje bi bilo da tokom razgovora za posao sami definišete svoj nedostatak ne čekajući da vas sagovornik o tome konkretno pita. Takođe je bitno da nedostatak definišete na razvojni način. Vratite se na izjavu koju sam gore napisao i zapazite da u prvom delu rečenice ja naglašavam pozitivnu stranu, svoje temeljno HR iskustvo, zatim izjavljujem da imam manje iskustva u obračunu plata i zaradama a odmah nakon toga vidim to kao razvojnu mogućnost i izražavam spremnost da učim. Naredna rečenica je poentiranje u smislu davanja konteksta svemu povezivanjem sa trenutnim razgovorom za posao.

Još nekoliko saveta – bazirajte se na poslovnim osobinama i nemojte ići na interpersonalne jer su one polje širokog shvatanja i mogućnosti nesporazuma a to ne želite; nemojte skrivati svoje mane i slabosti jer je jasno da ih svaki čovek ima, jasno ih izrecite a zatim jasno pokažite spremnost da ih prebrodite učenjem; navedite primere iz prakse kada ste i kako prebrodili neke bivše slabosti i nedostatke.

Za sam kraj ovog dela priče o razgovoru za posao, anegdota o kandidatu koji je na razgovor za posao došao sa čepićima za uši koji su mu vidno visili oko vrata. U prvo vreme sagovornik se suzdržavao ali na kraju nije mogao da izdrži i pitao je kandidata čemu služe čepići. Dobio je odgovor da su oni veoma korisni jer kad se stave ne čuju se glasovi ljudi, zvonjava telefona i može da se radi na miru. Kandidat je konkurisao za posao menadžera prodaje i trebalo je da vodi jednim delom tim od 12 ljudi a u drugom delu svoga posla da bude na vezi sa velikim kupcima. Šta mislite, da li je dobio posao?

Ovo je najčešće prelomno pitanje tokom razgovora za posao. Ovde je potrebno da pokažete da cenite sebe, da znate koja su tržišna kretanja u odnosu na nivo zarade za radno mesto o kome razgovarate, da umete da pregovarate i još po nešto…

Kako bi ste na pravi način odgovorili na ovo pitanje potrebno je da pre svega saopštite koja su vaša trenutna primanja i paket (prekovremeno, bonusi, auto, osiguranje i slično. Nakon toga naglasite da posao o kome razgovarate predstavlja jako dobru priliku za vas i da ste sigurni da ukoliko kompanija smatra da ste baš vi pravi kandidat za posao da će napraviti i ekvivalentnu zadovoljavajuću ponudu u smislu plate. Ovo jeste ’’politički’’ potez ali u isto vreme daje vama manevarski prostor a poslodavcu je to jasan znak da ste inteligentna osoba koja ume da pregovara.

Razlozi da se u ovom stadijumu razgovora ne uznese konkretna cifra su sledeći:

1. Ukoliko nemate dovoljno informacija o paketu koji se nudi možete ispostaviti preveliku cifru.
2. Vođeni željom da dobijete posao možete ispostaviti suviše nisku cifru što može biti pogrešan znak za poslodavca.
3. Najgora stvar od svih jeste da date neodređenu cifru koju poslodavac može da tumači na tako mnogo pogrešnih načina.

Razgovor o zaradi nije stvar pijačne nagodbe, to je daleko ozbiljnija stvar. Pogađanje bilo koje vrste slabi vašu pregovaračku poziciju i smanjuje šansu da dobijete posao.

Ukoliko niste apsolutno sigurni šta posao podrazumeva, koje stanje kompanije, koja je referentna plata na tržištu rada onda je najbolji odgovor koji možete da date otprilike ovaj:

“Hvala vam na informacijama koje ste mi dali tokom ovog razgovora. Umesto da vam dam odgovor u ovom trenutku i pod utiskom informacija želeo bih da o svemu malo razmislim i da vam se sutra javim sa konkretnom informacijom. Mislim da je to najbolje rešenje jer želim da odluku donesem odgovorno i uzevši u obzir sve činjenice.”

Ovo je svakako odgovor koji ’’obara s’ nogu’’ i kvalifikuje vas kao veoma odgovornog, profesionalnog, zrelog i poželjnog kandidata.

Najvažnija stvar a ujedno i cilj vezan za razgovor za posao jeste da se on ne pretvori u razgovor sa islednikom ili neku vrstu saslušanja gde vi samo odgovarate na pitanja koja vam vaš sagovornik postavlja. Primetili ste već da tokom svih predhodnih tema ja koristim izraze kao što je ’’razgovor za posao’’ umesto intervju i ’’sagovornik’’ umesto recruiter. Ovo namerno činim da bih naglasio da taj događaj koji za vas i vašu budućnost može biti odlučujući treba da bude interaktivan i da VI treba da imate inicijativu u njemu. Prva stvar na koju treba da se fokusirate tokom razgovora za posao jeste stalni, argumentovani i konkretni odgovori na pitanje – šta vi možete da uradite za poslodavca. Poenta je da VI predstavljate REŠENJE za poslodavca a ne još jedan izvor izazova i problema. Sve što govorite treba da ide u prilog tome.

Potrebno je pre svega da svog sagovornika pripremite za razgovor na samom početku. Dajte mu jasno do znanja da tokom razgovora želite da demonstrirate KAKO ĆETE RADITI POSAO ZA KOJI STE KONKURISALI. Govorite o svojim uspesima ali i o mogućim potezima koje ćete učiniti kada preuzmete posao. Postavljajte i pitanja o kojima smo ranije govorili.

Jasno dajte do znanja svom sagovorniku da ste već spremni da uradite šta je potrebno i da preuzmete posao. Uživite se u ulogu svog budućeg radnog mesta. Imajte na umu da ste usled dobre pripreme, informisanja, preispitivanja svog CV i iskustva, postavljanja pitanja svom sagovorniku vi sada U STANJU da kompetentno i argumentovano samouvereno nastupite.

Pre razgovora za posao potrebno je da se predstavite sagovorniku. Pre znači ne kada uđete u prostoriju nego pre u smislu nekoliko dana pre razgovora. Ukoliko znate sa kim ćete razgovarati a trebalo bi da pitate osobu koja vas o tome obaveštava onda pronađite njegove kontakte i obratite mu se kratkom porukom. Izrazite svoje zadovoljstvo što ste od većeg broja kandidata izabrani baš vi, recite da sa zadovoljstvom očekujete razgovor i da se nadate pozitivnom ishodu. Tri rečenice najviše ali tri rečenice koje vas odvajaju od ostalih kandidata. Kada dodjete na razgovor vaš sagovornik će vas sigurno primiti drugačije jer postoji veza sa vama, vi ste je sami napravili.

Kada ste na razgovoru za posao ponašajte se kao da ste deo kompanije. Umesto da pitate koji su problemi kompanije postavite pitanje – Šta možemo da uradimo da povećamo profit? Iz mog iskustva mogli bi smo da …. Ovo vas čini delom tima i delom rešenja a to znači da ste veoma blizu da postanete i deo kompanije.

Jasno dajte do znanja vašem sagovorniku da želite da radite u kompaniji. Naglasite ovo jer je to znak da se tokom razgovora niste predomislili i da ste motivisani.

Da bi ste znali šta konkretno da ponudite sagovorniku morate znati šta on smatra vrednošću. Zato se dobro informišite i spremite svoj nastup shodno informacijama koje ste prikupili. Ponudite sagovoniku ono što on smatra VREDNOŠĆU ističući svoju VREDNOST koja je u skladu sa tim a sve u cilju generisanja PROFITA.

Znam da nije lako ali vežbajte, moguće je i izvodljivo.

U svakom poslu pa tako i u traženju posla najvažnija je priprema.

Zašto?

Zato što želite da imate izbor!

Želite da poslodavac izabere vas tako da bi ste VI imali mogućnost da izaberete njega.

Pročitajte još jednom predhodnu rečenicu.

Moćne reči, zar ne?

Da, upravo tako. Osnovni cilj svakog intervjua za posao jeste da stvori mogućnost izbora za kandidata.

Da li će kandidat na kraju odlučiti da prihvati ponuđeni posao ili ne to je već drugo pitanje ali je najbitnije da on bude u prilici da odlučuje i tako upravlja svojom karijerom a ne da bude samo pasivni ’’odgovarac na pitanja’’.

Za uspešan poslovni intervju je jako važno da se dobro osećate, da imate odgovarajuće znanje i veštine, da ste pristojno obučeni, da vam je neverbalna komunikacija odgovarajuća i još mnogo toga.

Ipak, sve je to forma a suština je u komunikaciji i njenom sadržaju, u onome što ćete razgovarati sa osobom ili osobama koje odlučuju o tome da li će vam ponuditi posao.

Većina kandidata provede manje od jednog sata u pripremama za intervju.

Da li je moguće da neko očekuje da će se odlučujući korak u njegovom životu desiti usled samo 60 minuta investiranih u pripreme??

To je nerealno.

Mnogi kandidati na razgovoru za posao pokazuju samo visok nivo entuzijazma a malo svega ostalog.

Daleko je važnije i daleko više interesuje ljude koji postavljaju pitanja šta kandidat ima da ponudi kompaniji, zašto je baš on prava osoba za posao.

Pripremajući se za intervju vi činite sebi veliku uslugu.

Vreme provedeno u pripremi proporcionalno je nivou samopouzdanja tokom razgovora.

Veoma je važno da razgovor bude konkretan, sa konkretnim primerima, sa rešenjima i jasnim razumevanjem biznisa kojim se poslodavac bavi.

Dobra priprema za intervju pokazuje poslodavcu da ste se predhodno informisali i da poštujete njega kao poslodavca i kompaniju. Takodje to pokazuje da ćete i u buduće biti dobri u svom poslu i da ćete biti odgovorni.

Prva i osnovna stvar za koju je poslodavac zainteresovan je šta ste VI uradili i šta ćete VI uraditi.

Dobro je ako je tim napravio neke rezultate ali je još bolje istaći šta ste konkretno vi radili u timu i koji je vaše postignuće. Dešava se da kandidati za posao smatraju da je isticanje svojih postignuća nametljivo i da time neće pokazati sebe kao timske igrače ali tu greše jer je poslodavac veoma zainteresovan za to šta ste vi uradili obzirom da od vas očekuje da budete uspešni i na mestu za koje ste konkurisali.

Ukoliko želite da saznate još o intevjuu za posao i da naučite šta je važno pratite sledeće članke koji će se baviti teškim pitanjima, pitanjima koja vi treba da postavite, vašim CV.

Vaša pitanja su dobrodošla.

Guča…

Na sve strane muzika, šatre, veselje bez granica. Upravo sam sa prijateljima ručao. Pojeli smo nekoliko kilograma prasećeg pečenja i popili po nekoliko piva. Odličan ručak. Ali… zašto se ja usred svega tog veselja osećam nedostatak energije i ne osećam se veselo uopšte. Počinjem da se znojim prekomerno i nije mi do veselja, ja bih da legnem negde da malo odmorim.

Verujem da manje više svi imate slično iskustvo. Često mi se dešavalo da na pauzi za ručak pojedem neku pljeskavicu, ili odem na gulaš a onda osetim pad energije pa se iz toga “vadim“ sa duplom kafom. Iskustvo koje sam opisao je sasvim prirodno. Kada jedete prerađenu hranu, naročito meso sa roštilja ili pečenje onda je organizmu potrebna ogromna energija da tu istu hranu preradi i zato se osećate malaksalo. Na duži period ovakav način ishrane dovodi do niza hroničnih oboljenja.

Ako želite da povećate svoju radnu i životnu energiju i efikasnost onda uvedite u svoju ishranu što više:

1. Prirodnih, termički neobrađenih namirnica. Namirnice koje su termički ili na neki drugi način obrađene teže se vare i pune su šećera i konzervansa koji vaš organizam truju i usporavaju.
2. Svežeg voća jer ono sadrži minerale, vitamine i fitonutrijente koji vaš organizam pune energijom i čine ga efikasnijim. Pre upotrebe svežeg voća dobro ga operite. Koristite voće sa našeg podneblja jer ste genetski predodređeni da to voće najbolje varite.
3. Ako ipak jedete meso onda se snabdevajte mesom životinja koje su gajene na prirodan način, koje su jele travu a ne prerađenu stočnu hranu. Ipak, moj savet je da pređete na ribu, lososa na primer koji je nazvan i hrana sreće jer podstiče osećanje sreće kod ljudi koji ga konzumiraju.
4. Težite ka raznovrsnosti u ishrani i ne dozvolite sebi da paničite. Često kada smo gladni osetimo ne samo nagon za jelom već i strah. Nema potrebe za tim jer hrane ima dovoljno a vi ćete zadovoljiti svoju potrebu dovoljno brzo. Ako imate pri sebi sušeno seme, kikiriki (neslan), bademe ili nešto slično, iskoristite to da utolite glad i videćete da se osećate bolje nego da ste pojeli pljeskavicu.

Za unapređenje efikasnosti mozga kroz ishranu koristite jaja i mleko (mlečne proizvode koji su zdravi – kefir koji možete sami da lako proizvedete u svom domu).

Ako vežbate (a trebalo bi) za više energije koristite rukolu, orahe, krompir i pijte kafu (cikorija je dobra kao zamena za kafu, čisti jetru).

Ako baš imate veliku potrebu za slatkišima onda probajte med. Med je prirodni proizvod koji u sebi nosi anti alergene, dobar je za varenje, ima puno zdravog šećera.

I na kraju – u zdravom telu, zdrav duh. A jedino zdrav duh može da bude radostan i da uživa u životu